Oznake

,


Prvo, naglasit ću da sam ja samo student poslovnog komuniciranja na odsjeku za žurnalistiku Fakulteta političkih nauka i da je ovaj post odraz amaterskih iskustava u praksi. Naime, tokom studija bila sam( i još uvijek sam) angažovana na različitim honorarnim poslovima, uglavnom vezanim za novinarsku praksu. A kako novinarstvo i PR ne idu jedno bez drugog, navešću nekoliko primjera, što dobrih, što loših, sa kojima sam se srela u svom skromnom radnom opusu i iz kojih sam usvojila pravila. Možda pronađete neki koristan savjet. 🙂

Pres konferencije

Pres konferencija je najčešći oblik saradnje odjela za odnose s javnošću i medija. Iako organizacija konferencije za medije na prvi pogled izgleda prilično jednostavno, ukoliko je loše iskomunicirana može poslati lošu sliku u javnost. PRovci, ne zaboravite da mediji prenose ono što vide i da zbog toga trebate ostaviti dobar utisak. Nedavno sam prisustvovala jednoj presici čija me organizacija zaista pozitivno iznenadila- nevladina organizacija promovisala je publikaciju. Poslali su saopštenje relevantnim medijima, ograničili se na 20min prezentacije + vrijeme za pitanja, pripremili materijal za medije… Ono što je posebno ostavilo utisak je prisustvo moderatora jer je to davalo osjećaj organizacije, a ne nabacanosti (na mnogim presicama kojima sam prisustvovala nije bilo moderatora). Također, zanimljivo je što su govornici bili recezenti a ne autori. Naravno, i autori su bili dostupni za izjave prije i nakon konferencije, pa su tako novinari, ukoliko su željeli, mogli imati izjave i jednih i drugih. Organizatori su pazili i na tehničke detalje, poput akustičnosti sale, miksete i priključaka za kamere i sl. Jedino što sam zamjerila je kašnjenje od 10 minuta- mediji nemaju vremena za bacanje, ne traćite ga. 🙂

Savjet za novinare: na presicu uvijek dođite 10- 15 minuta ranije. Tako ćete moći dobiti izjave prije same konferencije i uštedit ćete vrijeme i sebi i organizatorima. I ne budite lijeni, pročitajte saopštenje prije dolaska, istražite na webu o organizatoru- za dobru priču važna je priprema, a i organizatorima će biti drago kada vide da ste se pripremili i zapamtit će vas. Ko zna kada će oni vama zatrebati. 🙂

Saopštenje za medije

Svi koji se bave odnosima s javnošću i odnosima s medijima bar jednom su pisali neko saopštenje za medije. Mediji ih u prosjeku dnevno dobiju bar 5. Zašto će baš vaše saopštenje privući pažnju?

Prvo pravilo je da imate određenu adremu kome šta šaljete- nemojte časopisu za penzionere slati saopštenje o nečemu što se tiče isključivo mlađe populacije i obratno! To je gubitak vremena. Ukoliko obratite pažnju kojem mediju šta šaljete, urednik ili novinar će znati da ste proučili njihovu medijsku kuću što automatski privlači pažnju. Pravljenje adreme ne smatrajte gubitkom vremena. Privucite i zaintrigirajte medije- bolje da manji broj medija prenese vaše saopštenje i posveti mu pažnju nego niko. Ne pozivajte samo na otvorenje nekog tamo objekta, navedite zašto je značajno da mediji to prenesu (otvarate frizerski salon- nek’ taj dan prva dva posjetioca imaju besplatno šišanje; izdali ste knjigu- izdvojite citat, statistiku, zanimljivost u saopštenju i uporedite sa ciljnom skupinom itd)

Drugo, budite kratki i jasni- saopštenja se čitaju mahinalno: ko, šta, gdje, kako i zašto. Neka prve 2-3 rečenice odgovore na ova pitanja, a zatim u 2 rečenice recite nešto o projektu, vašoj organizaciji ili firmi, zavisno na šta želite skrenuti pažnju. Ovo je dovoljno da zaintrigira, posebno printane i web medije koji duga saopštenja često koriste kao vlastite tekstove. Ukoliko vam cilj nije pozvati na događaj nego samo izvjestiti o nečemu što smatrate bitnim za javnost, slobodno budite kreativni- napišite malo duže saopštenje (ne više od jedne A4 stranice, niko ne voli duge tekstove i držite se 5w), podijelite ga u paragrafe i obavezno ubacite izjavu referentne osobe. Poželjno je i dostaviti sliku, ukoliko je riječ o minulom događaju, internoj prezentaciji, proslavi…

Treće, budite pismeni. „Štamparske“ greške se ne praštaju, pogotovo kada pišete rječicu „ne“ sastavljeno sa glagolima ili kada „pomiješate“ afrikate. Uvijek dva puta prekontrolišite prije slanja, ili još bolje, neka neko od kolega prekontroliše- dvije glave su pametnije od jedne, a četiri oka bolje vide. 🙂

Još nešto- ne zaboravite kontakt podatke. Zvuči banalno, ali imala sam priliku vidjeti saopštenje za koje nisam znala ni ko ga je poslao, ni od koga da uzmem izjavu. Mediji vole provjeriti sve. I prozovite sve kontaktirane medije da provjerite dolaze li. Kažu da su ponedjeljak i četvrtak idealni dani za slanje saopštenja- i ima istine u tome- ovim danima ima malo manje posla u redakcijama, pa se posveti više pažnje dopisima. I tehnički- mnoge redakcije i dalje vole faksirana saopštenje, pa, ukoliko imate vremena umjesto emaila dostavite faks. Ili oboje. 🙂

Savjet za novinare: Ukoliko ne čitate redakcijski mail, počnite. Kada idete na događaje i presice na listu  medija pored imena obavezno upišite email koji koristite za posao, po mogućnosti onaj koji je vaša medijska kuća napravila za vas (nikakve swaktice, ramboi i sl ne dolaze u obzir,ali pretpostavljam da to već znate) ili ostavite redakcijsku email adresu. Ako potvrdite dolazak na događaj, potrudite se da i odete- niko ne voli neodgovornost, pa ni u ovom poslu. I ne oslanjajte se uvijek na Infobiro i sl., često nećete dobiti izjavu kakvu biste željeli niti najbolje inserte. Što se tiče printanih i web medija, ukoliko vam vrijeme dozvoljava, otiđite na događaj, nemojte samo prenijeti saopštenje koje vam je dostavljeno.

Služba za odnose s javnošću/ odnose s medijima

Ukoliko vas medij kontaktira, budite ažurni i planirajte vrijeme. Na upit medija ne odgovarajte odmah ako niste sigurni da ćete u najkraćem vremenskom roku imati potrebne informacije (Zakon o slobodi pristupa informacijama, iako nije pisan radi medija nego radi građana, ipak vam daje rok od 15 dana od dana dostavljanja upita). Dakle, ukoliko niste sigurni kada ćete imati informacije, pitajte koliko im je informacija hitna. Ukoliko nije hitno, recite da vas kontaktiraju za dva dana (manje-više) i da ćete im tada rado izaći u susret- ili jednostavno tražite njihov kontakt i pozovite vi njih čim dođete do informacija ili osoba koje su tražili.

Savjet za novinare: Ne zovite službe za odnose s javnošću u 5 do 12, ukoliko nije izuzetno hitno i od ekstremne važnosti. Ako radite istraživačku priču, kontaktirajte ih na vrijeme, dajući sebi prostor za razvoj priče a njima realan rok za dostavljanje informacija. Rok ne namećite- ne koristite riječ „morate“ nit imperativ, ljepše i ljubaznije je kada ih zamolite da, „ako su u mogućnosti, informacije dostave do…“. Pitajte jesu li u mogućnosti. Ako potvrde, a ne dobijete informacije do željenog roka, nazovite dan kasnije. Upamtite, rok za odgovore PR službi ne smije se podudarati sa vašim finalnim rokom- ostavite prostor, planirajte vrijeme- nikada ne znate šta se sve može iskomplikovati.

¸Ponovo naglašavam, laik sam i još uvijek „zelembać“ u ovom poslu, ali sam često na samoj granici između novinarstva i PR- a, a ona je veoma tanka. Ne kažu džaba da su najbolji PRovci prvenstveno dobri novinari. Dakle, PRovci razmišljajte kao novinari, a novinari- razmišljajte proaktivno i planirano, prilagodite se trendovima i imajte strpljenja. 🙂

Advertisements